Izbor hibrida kukuruza

Osnovni cilj svakog poljoprivrednog proizvođača jeste uspešna i profitabilna proizvodnja. Na nju utiče veliki broj faktora, a jedan od najznačajnijih predstavlja pravilan izbor hibrida. Gotovo svakodnevno smo svedoci pogrešnih odluka u izboru od strane farmera, a koje u značajnoj meri utiču na efekat proizvodnje kukuruza.

Izbor hibrida za setvu je ključni korak u ostvarenju uspešne proizvodne prakse.

U ovom tekstu Pioneer će vam ukazati na samo neka od pitanja o kojima svaki proizvođač treba da vodi računa pre konačne odluke.

Koje su ključne karakteristike koje treba posmatrati kod izbora hibrida?

Proizvođači treba prvenstveno da odaberu najprinosnije hibride za njihov region. Površina pod kukuruzom, tip emljišta, obrada, željena vlaga u berbi, i problemi sa štetočinama određuju potrebe za određenim osobinama hibrida kao što su: otpuštanje vlage iz zrna, otpornost na bolesti, rani porast, visina stabljike, čvrstoća stabljike, itd. Pored ovoga, krajnja namena kukuruza takođe treba da se uzme u obzir. Da li će se koristiti za zrno ili silažu? Da li će se zrno direktno prodati ili koristiti na imanju? Pored nabrojanog, najznačajniji faktori kod izbora hibrida su grupa zrenja i potencijal prinosa.

Često je popularnost nekog hibrida uzrok mnogih pogrešnih odluka farmera, a samim tim i ne postizanja očekivanih rezultata i razočarenja farmera.

Da li sejati isključivo kasne hibride?

Farmeri treba izaberu one hibride čija je grupa zrenja odgovarajuća za dati region ili određene situacije. Kukuruz za zrno mora dostići fiziološku zrelost (maksimum težine suvog zrna) jednu do dve nedelje pre prvih jesenjih mrazeva. Iako kasni hibridi prinosom prevazilaze ranije, rani i srednje kasni hibridi, koji su razvijeni u poslednjim godinama, su se približili prinosom kasnijim hibridima. Često kasni hibridi ne mogu na vreme da sazru, što rezultira povećanom vlagom zrna (primer 2004 i 2005 godine). Kasna berba, vlažnije zrno i povećani troškovi sušenja, opasnost od pojave bolesti klipa, kasna obrada zemljišta i setva pšenice, su faktori koji u znatnoj meri utiču na smanjenje profita svakog poljoprivrednog proizvođača.

Koji deo površine zasejati ranim, srednjim i kasnim hibridima?

Generalno, prinos zrna raste kako se povećava i grupa zrenja. Težnja svakog proizvođača treba da je usmerena ka maksimalnim prinosima zrna, te i površina pod ovim hibridima treba da bude adekvatna, ali takođe voditi računa i o drugim faktorima kao što je sigurnost proizvodnje, troškovi sušenja, vreme žetve, profitabilnost, itd. Sejanje isključivo jedne grupe zrenja može biti vrlo rizično i često manje profitabilno.

Pioneer daje generalnu preporuku, kao vodilju, koji odnos hibrida treba da bude zastupljen na imanjima poljoprivrednih proizvođača. Ranim hibridima (FAO 300) treba posejati 25 % ukupne površine pod kukuruzom, srednjim (FAO 400-500) 40 %, a kasnim (FAO 600-700) 35 %. Time se ostvaruje sigurnost proizvodnje, obezbeđuje profitabilnost i bolje iskorišćenje mašina.

Da li rezultati ogleda mogu pomoći prilikom izbora hibrida?

Nikada nemojte naručivati hibrid, a da se niste konsultovali o njegovim rezultatima.

Ogledi predstavljaju jedan od najsigurnijih načina da se odabere pravi hibrid. Rezultat nekog hibrida sa većeg broja lokaliteta i više godina je nabolji preduslov dobrog odabira proizvoda prema potrebama svakog poljoprivrednog proizvođača. Uticaj faktora spoljne sredine (zemljište i klima) na rezultate nekog hibrida je ogroman i često značajniji od uticaja same tehnologije proizvodnje. Poznavanje reakcije hibrida na ovakve uticaje daje mogućnost farmeru da odabere pravi proizvod koji će pokazati najbolje rezultate u različitim uslovima na lokalitetu gajenja.

Ovo su samo neka od bitnih pitanja kod donošenja odluke o izboru hibrida. Pioneer sa svojom agronomskom i promoterskom službom stoji na raspolaganju svakom poljoprivrednom proizvođaču, kako bi mu savetima pomogao da izabere onaj proizvod koji će dati maksimum u datom regionu.