Sklop biljaka kao značajan faktor povećanja prinosa kukuruza
Planirana gustina biljaka kod setve, primenjena agrotehnika i uticaj spoljne sredine u velikoj meri će uticati na konačan prinos kukuruza.
Genetsko poboljšanje hibrida kukuruza na stresne uslove doprinelo je povećanju prinosa dozvoljavajući hibridima da budu posejani pri većim gustinama. Tokom poslednje dve decenije mnoge naučne studije su pokazale, a u tome Pioneer ima vodeću ulogu, na stalno povećanje prinosa kukuruza zahvaljujući povećanju sklopa biljaka. U većim gustinama doći će do smanjenja prinosa pojedinačne biljke kukuruza, a to je pre svega prouzrokovano konkurencijom za vodom, sunčevom svetlošću i hranljivim elementima. Međutim, niži prinos po biljci ne znači i manji prinos po hektaru, naprotiv. Prinos zrna po hektaru u direktnoj je zavisnosti od broja klipova po jedinici površine, broja zrna po klipu i težine svakog zrna.
Današnja generacija Pioneer-ovih hibrida poseduje znatna poboljšanja u čvrstini stabljike i korena, kao i otpornosti na stresne uslove usled gustog sklopa. U poslednjih 30 godina Pioneer se fokusirao u svojoj selekciji na stabilnost prinosa u svim uslovima gajenja, povećanju čvrstine stabla i korena, kao i na povećanju otpornosti na stres u uslovima gušće setve. Hibridi ovakvih karakteristika danas omogućavaju da se sa istih površina ostvari veći prinos zrna po hektaru putem povećane gustine useva.
Na grafikonu br.1 možete videti Pioneer studiju (1999-2000) u Americi, a koja se odnosi na rekciju hibrida prinosom u zavisnosti od sklopa biljaka i regiona gajenja (potencijala prinosa). Iz grafikona se može videti da prinos konstantno raste sa gustinom, izuzev u regionu 1 gde se ostvaruju niski nivoi prinosa (manje od 7,5 t/ha) usled lošijih zemljišnih i klimatskih uslova. U regionu br.1 najviši prinos je ostvaren kod gustine u žetvi od 56.000 biljaka, dok kod regiona 2, 3 i 4 (nivoi prinosa od 7,5 t/ha pa naviše) optimalan prinos (ne maksimalan) je ostvaren sa gustinom od 79.000 biljaka u žetvi.
Na osnovu ove studije, i mnogih drugih (Srbija), možemo preporučiti farmerima u našoj zemlji da povećavaju gustinu useva iznad optimalnih u onim regionima u kojima postoji potencijal za visoke prinose (odlična zemlja i povoljniji klimatski uslovi), a to su Bačka, Srem i pojedini regioni Banata i centralne Srbije. Na ovaj način će se ostvarivati maksimalni prinosi zrna i značajnije povećati profit po hektaru. Ovo može da vam omoguće nove generacije Pioneer hibrida stvorenih u poslednjih deset godina.
U svim ostalim regionima treba se strogo pridržavati preporuke Pioneer-a za optimalne gustine za svaki hibrid i ne pribegavati ređim setvama kako se ne bi gubio deo prinosa.
Naša kompanija je takođe i kroz veliki broj ogleda u Evropi dokazala da povećanje sklopa biljaka po hektaru donosi i povećanje prinosa u odnosu na ređi usev (graf.2 i 3), a da u isto vreme ne dolazi do značajne promene u samoj agrotehnici. Iz tog razloga sve više naprednih farmera u našoj zemlji seje Pioneer hibride kukuruza u sklopovima većim od preporučenih.
Zašto gušći kukuruz reaguje pozitivno putem povećanog prinosa?
Kod ranije generacije hibrida povećanje gustine sklopa nije se značajno reflektovalo na povećanje prinosa. Tadašnji hibridi su imali niži stepen tolerancije na stresne uslove izazvane povećavanjem gustine biljaka, a imali su i veći stepen poleganja stabla.
Novije generacije Pioneer hibrida omogućavaju snatno gušće sklopove od preporučenih jer su naši selekcioneri uspeli da povećaju otpornost na stres i povećaju čvrstoću stabla i korena. Pored ovoga i sledeće karakteristike čine da se nova generacija hibrida razlikuje od prethodne:
- Veći indeks lisne površine, što omogućava biljci da upije više sunčeve svetlosti
- Viši nivo fotosinteze
- Veća efikasnost iskorišćenja radijacije kod nalivanja zrna
Sve ovo doprinosi da današnje generacije Pioneer hibrida, više nego ikad ranije, omogućavaju farmerima da preko povećanih gustina biljaka dostignu maksimum genetskog potencijala prinosa koji hibrid nosi u sebi.
Još jedna od dilema može da se pojavi kod farmera koji povećavaju gustinu biljaka iznad preporučene. Da li treba u isto vreme i da se poveća količina đubriva, a pre svega azota kao nosioca prinosa? Mnoga istraživanja su pokazala da povećanje broja biljaka do 8.000/ha, za hibride čiji su optimalni sklopovi u rasponu od 60 – 74.000 biljaka/ha (Pioneer preporuke), ne zahteva promenu uobičajenog sistema đubrenja. Drugi faktori (karakteristike zemljišta, količina i raspored padavina) imaju daleko veći uticaj na zahteve prema azotu nego što je to gustina biljaka.
Za značajno veće povećanje sklopa od 8.000 biljaka/ha potrebno je prilagoditi i drugačiji sistem đubrenja